Београд - главни град Србије

ПочетакДолазак у БеоградСмештај у БеоградуИсторија БеоградаСрпска кухињаКуповина у БеоградуКорисне информације
РАЗГЛЕДАЊЕ | РЕСТОРАНИ | КАФЕ-БАРОВИ | НОЋНИ ЖИВОТ | НАЈАВЕ ДОГАЂАЈА | ЖИВОТ У БЕОГРАДУ | САОБРАЋАЈ | ENGLISH

Живот у Београду
Највеће богатство Београда, које оставља најснажнији утисак на скоро све посетиоце из иностранства, су - Београђани. Када шетате улицама, видећете да су пуне људи у свако доба дана и осетићете њихову позитивну енергију. Срдачни су и дружељубиви. Немају предрасуда према странцима (без обзира одакле су)
Београђанке
ни према другим расама. Већ првог дана боравка у граду можете да стекнете познанике и пријатеље (да, праве пријатеље). Свако ће Вам радо помоћи да се снађете у граду, а неће бити необично да Вас неко позове на кафу или ручак. Београђани су насмејани, бучни, размажени, лако склапају пријатељства, нервозни су у

   

Излежавање на сунцу

1. Монтевидео, Бог те видео!
2010, режија: Драган Бјелогрлић
2. Ми нисмо анђели
1992, режија: Срђан Драгојевић
3. Бал на води
1985, режија: Јован Аћин
4. Давитељ против Давитеља
1984, режија: Слободан Шијан
5. Национална класа
1979, режија: Горан Марковић

Пикник

1. Ада
Аутор:
Момо Капор, издавач: Књига комерц
2. Београд испод Београда
Аутор:
З. Николић, В. Голубовић, издавач: Службени гласник
3.
Београд вечити град
А
утор: Александар Диклић, издавач: РТС
4. Београд кроз кључаоницу 100 кућа
Аутор: Н
. Н. Стефановић, издавач:Академија
5.
Роман о Београду
Аутор: Жан Кристоф Буисон, издавач: Завод за уџбенике

Шахисти
САВЕТ: Ако желите мало боље да упознате Србе, нађите неког да Вам прича о људима по којима су назване градске улице. На пример, улица Страхињића Бана је добила име по српском јунаку опеваном у народним епским песмама (због којих је Гете учио српски да би их читао у оригиналу). Прича о њему иде овако: док је био у посети код таста, од главнине османлијске војске која спрема напад на Србију одваја се Турчин Влах Алија и спаљује му имање, убија мајку и отима жену. Сазнавши за то, Бановић Страхиња позива таста Југ Богдана и њену браћу - девет Југовића да заједно крену да спасу Анђелију. Они одбијају да узалуд изгубе главе од Турака, јер је она већ обешчашћена. Вођен љубављу, Бановић Страхиња креће сам по њу, преобучен у Турчина. Његова жена, којој киднаповање није тешко пало, препознаје мужа и упозорава Влах Алију. Њих двојица крећу да се боре, цели дан до подне. Пошто види да један другог не могу да надвладају, његова жена узима мач Бановић Страхиње и удара свог мужа њиме у главу, јер јој је Турчин сада дражи. Рана међутим није довољно дубока и Бановић Страхињи дође због тога нека нова снага, он зубима прекоље Турчина, а затим почне да кука како је погубио бољег од себе. Жену води кући и све јој опрашта јер је воли и јер нема с ким да пије рујно вино у пустом двору. Погинуо је (као и његов таст и сва њена браћа) у бици на Косову пољу, која се 1389. године водила између српске и османлијске војске.
СВИБОР

 
Београђани

саобраћају (без обзира да ли возе или се возе) и воле забаву сваке врсте у свако доба дана. Због историјског искуства које их је научило да периоди мира и благостања сувише кратко трају, Београђани користе сваку прилику да се забаве и проведу, не чека се пензија већ се ужива у тренутку. Вероватно су због тога посетиоци Београда фасцинирани ноћним проводом и опуштеним начином живота. С друге стране, многи грађани Србије сматрају да су Београђани превише уштогљени, напети и надмени, да се прави опуштени живот упозна тек у српској провинцији. Душа града су незаборавне Београђанке. Шармантне, уображене, елегантне, провокативне, непредвидиве, загонетне, неодољиве... Проћи ће поред вас носем парајући облаке, али будите сигурни да су вас добро одмериле испод ока и да би на полицијском испитивању тачно могле да вас опишу. Посетиоци из иностранства често имају проблема да се адаптирају на призоре са београдских улица, посебно лети, јер у њиховим градовима такве девојке најчешће живе иза високих зидова и возе се иза затамњених стакала лимузина, док овде искачу пред вас иза сваког ћошка.
Београђани се при сусрету рукују уз поздрав Здраво или Ћао, ако се нису дуго видели љубе се у образе три пута. Кашњење је уобичајена појава. 15 минута закашњења се рачуна као долазак на време. Скоро никада се није десило да нека филмска или позоришна премијера, отварање изложбе или концерт почну на време. Посетиоци се

јављају пријатељима и оговарају непријатеље, па дуго игноришу позиве за улазак у салу. Рок концерти често касне више од сат времена. Није пристојно да некоме телефонирате пре 10 сати пре подне (осим ако нисте сигурни да је онај кога зовете већ на послу) или после 10 сати увече. Ако неко помене састанак за време ручка, вероватно мисли на време између 2 и 5 поподне. Вечера се обично заказује између 8 и 10 сати увече. Када идете у кућну посету, обичај је да се домаћинима понесе паковање кафе и флаша неког пића, а за свако дете по чоколада. Београђани се гледају у очи када наздрављају, куцну се чашама и кажу "Живели". Када желите некоме добар апетит кажете "Пријатно". Позирање је једна од омиљених забава многих Београђана и оно може да буде

Београђани

интелектуално (главне теме за разговор су Тао физике, уставно право, Кјубрикова естетика...) или физичко, када седнете за сто и заузмете став "усамљена лепотица", "напуштени богати бизнисмен", "несхваћени интелектуалац", "уморна менаџерка"... Рачун у кафани се не дели. Плаћа онај ко је звао на пиће или ручак.

Београђани

Ако се десио случајан сусрет који је завршен у кафани, може доћи до свађе међу пријатељима око тога ко ће да плати рачун (јер сви инсистирају да плате, чак и они који су незапослени).
Псовке су уобичајено средство комуникације и веома су разноврсне, па су често састављене и од неколико сложених реченица). Псују се и пријатељи, али се у интонацији и погледу разликује да ли Вам неко псовком прети или се необично обрадовао што Вас је видео. Приметићете да су за време спарних летњих и хладних зимских дана (значи, током целе године) многе просторије у граду непроветрене и загушљиве. Разлог томе је што су Срби веома осетљиви на Промају (струјање ваздуха између два отвора на супротним крајевима просторије) и често обољевају од ње (веровали или не).

Свака породица слави неког свеца. Поставши хришћани, Срби су заштитнике породице бирали међу божјим светитељима. Обележавање дана посвећеног неком свецу зове се Слава. За славу се спрема славски колач (нарочито украшен хлеб) и кувано жито, служи се црно вино и пали свећа. Домаћину који слави у госте долазе рођаци и најближи пријатељи. Велика је част бити позван на нечију Славу.  ЗНАМЕНИТИ БЕОГРАЂАНИ
  
Београђани


 
Почетна страна | Долазак у Београд | Смештај у Београду | Корисне информације | Саобраћај у Београду | Српска кухиња | Ракија и вино | Ресторани | Кафе-барови | Ноћни живот
Живот у Београду | Познати Београђани | Музеји | Београдска тврђава | Улица Краља Петра | Каленић пијаца | Београдске реке | Излети ван Београда | Куповина у Београду | Најаве догађаја

©2012-2016 АЛАТКА | Услови коришћења | English | Srpski-Latinica | контакт: belgrade.ala@gmail.com