Основне одлике српске кухиње су квалитет намирница, свеже и сочно месо, и јаки укуси и мириси поврћа и воћа који нису покривени зачинима и сосевима. У Србији се не користи генетски модификована храна и појачивачи укуса. Начини припреме хране су разноврсни, храна се кува, пржи и пече, а у многим ресторанима се користе и стари начини припреме хране - на ражњу или у сачу и црепуљи, глиненим посудама које се затрпају жаром. Велики је избор куваних јела (која се једу кашиком), за чији укус је пресудно дуготрајно кување на тихој ватри. Кувана јела за основу најчешће имају пропржени црни лук, користи се и разно поврће (нарочито паприка, шаргарепа, кромпир, купус и зеље), димљена сланина и разне врсте меса. Традиционални зачини овог поднебља су рузмарин, мајчина душица, першун, влашац и босиљак, а од прихваћених - црни бибер, млевена сува паприка и ловоров лист. На укус се интезивно утиче и белим луком, сувим шљивама, орасима и медом. Кухиња је сезонског карактера. Један од највећих страхова Срба је да не умру гладни, тако да су порције у већини ресторана прилично обимне (порције меса могу да достигну и 300-500 грама). За утеху је да многа јела могу да се наруче као пола порције. Срби воле да се друже уз храну и често измисле повод да се нешто прослави и створи прилика да се окупе и направе роштиљ или испеку нешто на ражњу. Вегетаријанцима ће бити мало теже да се снађу јер јела за њих нису систематизована у јеловницима, али ће уживати у салатама, врућој погачи са сиром, разним питама, чорбама, печуркама и похованом поврћу. Представићемо вам само нека од јела српске кухиње која се најчешће могу наћи на јеловницима ресторана и кафана.

Доручак: Стандардни доручак за половину Београђана је кафа и цигарета пре одласка на посао. На путу до посла се свраћа у пекару на бурек (или погачице са чварцима) и јогурт. Бурек је врста вишеслојне масне пите са млевеним месом. Јело је турског порекла али се у Београду прави на посебан начин и његов укус нема везе са турским оригиналом. Прави се у тепсијама кружног облика, сече се на троугласте комаде по вашој жељи (тражите за почетак 250 грама) и осим меса може бити празан или са сиром. Једе се уз јогурт, у пекари за пултом (добићете прибор за јело) или можете да га понесете. Многи ресторани и кафе-барови имају доручак у понуди (јаја пржена на разне начине са сланином, поврћем или кобасицама, уштипци са сиром или џемом, качамак са младимсиром и кајмаком...) чија се цена креће од 2-4 евра. 

Месо са роштиља се дели на ћевапе (ваљкасто обликовано јунеће млевено месо од предњег дела), пљескавице (млевено месо у количини од 5 или 10 ћевапа кружног облика), кобасице (специјална роштиљска варијанта, најчешће танке и помало љуте), ражњиће (сецкано месо нанизано на штапић), вешалице (свињски каре без кости, сечен по дужини, могу бити беле, димљене или пуњене), пилећу џигерицу увијену у сланину, лесковачке уштипке (млевено месо и туцана љута паприка у облику малих крофни), итд. Ако наручите "мешано месо" добићете на једном тањиру од свега по мало. Ако наручите "лесковачки воз", добићете све наведено на засебним тањирима који ће стизати један за другим, да би свака врста меса била савршено топла. Број "вагона" у возу зависи од ваше издржљивости.






Посластице: већина ресторана од слаткиша нуди палачинке на разне начине, сладолед, воћне купове, торте, али ако хоћете да пробате нешто што је карактеристично за овај град, наручите ораснице, суву питу са орасима, питу са вишњама, палачинке са орасима и медом или ванилице. Вероватно сте приметили да су ораси омиљени састојак у кафанским слаткишима, као да је понуда  прилагођена мушкарцима. У неким ресторанима можете да пробате и Жито, кувану пшеницу помешану са млевеним орасима, шећером и мускатним орахом. Служи се хладно, може и са шлагом.

РАКИЈА И ВИНО  

ОМИЉЕНИ БЕОГРАДСКИ РЕСТОРАНИ  

Хладна и топла предјела: Сваки добар ручак почиње чашицом охлађене ракије, да се појача апетит и загреје срце. Следе предјела на медитерански начин као мезе - избор разних ситних залогаја на тањиру или као засебна порција неког специјалитета. Најчешће се нуди кајмак (слани млечни намаз), проја (хлеб од кукурузног брашна, често се прави са сиром), гибаница (српска пита од специјалних кора са јајима, сиром и кајмаком; може да се једе хладна али је најбоља врућа, уз кисело млеко), пребранац (крупан пасуљ, спреман са зачинима и динстаним црним луком), бели сиреви (има разних, крављих, овчјих и козјих), ужичка пршута (говеђа или свињска), чварци (топљена свињска маст формирана у облик погодан за грицкање, подврста су дуван-чварци - који обликом подсећају на дуван), пихтије (желатинасто јело од куваних свињских ногица и меса са главе), поховане паприке пуњене сиром и кајмаком, суве шљиве пуњене сиром

и роловане сланином... Поред гибанице, праве се и разне друге пите: са сиром, зељем, празилуком, бундевом, јабукама, вишњама… Најбоље су од ручно развијаних кора. Супе и чорбе: У ресторанима се најчешће служе телећа и јагњећа чорба (праве са пуно меса и поврћа, служе се топле и могу се после сервирања зачинити са неколико капи сирћета), чорба од поврћа и пилећа супа, а понегде можете наћи и чорбу од коприва. На реци ћете моћи да пробате рибљу чорбу, која се припрема од разних врста речне рибе и поврћа. Обично се служи у котлићима на столу. Најчешће није очишћена од костију које доприносе њеном укусу па будите пажљиви. У чорбу може да се дода мало сирћета или лимуна и умаче хлеб.

Главна јела: Сарма - млевено месо, пиринач и зачини увијени у листове киселог купуса. Прави пример посвећености припреме хране у Србији, процес почиње бирањем купуса на пијаци, кисељењем у подруму или на тераси у трајању од најмање месец дана, припрема надева и завијање сарми - пар сати, на крају крчкање са сувим месом - бар 7-8 сати и чекање на 3 дан од кад је скувана јер је по предању тада најбоља!
Јагњећа сармица - ситно сецкана црна и бела џигерица, пиринач, јаја, лук и зачини умотани у јагњећу марамицу и преливени млеком и јајима, а затим запечени у рерни. Служи се са хладним киселим млеком. Карађорђева шницла - телећа шницла уролована са кајмаком и похована, служи се са тартар сосом. Име је добила по Карађорђу, вођи Првог српског устанка против Османлија. Зову је још и "девојачки сан".

Подварак - динстани кисели купус (са белим луком, млевеном паприком, бибером и ловоровим листом), најчешће се служи зашечен у рерни са ћуретином или димљеним шараном.
Свадбарски купус - кисели купус сложен у слојеве са овчјим, говеђим и свињским месом (и свежим и сувим), кува се у великом земљаном лонцу неколико сати, што дуже то боље.
Пуњене тиквице - издубљене младе тиквице пуњене пиринчом и јунећим или свињским млевеним месом, куване са парадајзом, мирођијом и першуном. Служе се са хладним киселим млеком.
Лесковачка мућкалица - динстани комади паприке, парадајза, лука, млевене љуте паприке и сецканог меса претходно печеног на роштиљу. Не наручује се кад имате белу кошуљу.
Чорбаст пасуљ - кува се са црним луком, ловоровим листом, млевеном паприком, сланином и сувим ребрима. Најслађе је да се у пасуљ умаче хлеб. На наручујте пре одласка у позориште.

Печење - стандардан избор за неодлучне и оне који воле једноставну исхрану. Јагњићи, прасићи, а понекад и јарићи се пеку на ражњевима изнад жара од буковине, најчешће у ресторанима који се налазе дуж важнијих путева. Укус је такав да се и лепо васпитани често забораве па лижу прсте. Месо се мери на килограм, а Ви можете да поручите колико хоћете (кило меса је довољно за двојицу Срба, ако нису много гладни, јер се месо мери са костима). Пробајте обавезно и Јагњетину испод сача (земљане посуде са поклопцем). Комади јагњетине и кромпира се ставе у сач који се затим затрпа жаром и оставе да се крчкају неколико сати, све док месо само не почне да се одваја од костију. Јела са роштиља - разне врсте меса печеног на роштиљу уз прилог од ситно сецканог црног лука. Иако многи народи спремају месо на тај начин, у Србији је то подигнуто на уметнички ниво и овакав укус нигде другде нећете наћи. Месо се посебно припрема да би се пекло на роштиљу који се ложи искључиво буковим ћумуром. Роштиљ мајстори су посебна класа кувара и најбољи долазе из града Лесковца на југу Србије. Као прилог уз главна јела од меса најчешће се служи кромпир печен у рерни (или у модерној варијанти помфрит), гриловано поврће, пире кромпир или кувани грашак, боранија, шаргарепа.

Риба - у свим светским кухињама за спремање рибе постоји велики број рецепата, али кад се риба вади из реке свежа, директно испред вашег стола на неком сплаву-ресторану, најукуснија је кад се само мало изненади ватром и одмах послужи. Риба најбоље прија уз блитву или кромпир салату (кувани кромпир сечен на колутове и зачињен уљем, црним луком и бибером). Љубитељи морске рибе неће остати ускраћени за своје задовољство јер скоро свакодневно авионом и возом стиже свежа риба са мора. Београђани пуно путују и имају висока очекивања у погледу припреме морске рибе па се нећете разочарати кад је наручите у специјализованим ресторанима. Салате - иако се главно јело од меса или рибе обавезно служи са неким поврћем као прилогом, у Србији се обавезно наручују и салате од свежег поврћа као додатак. Летње салате су Српска (љута папричица, уље и со), Шопска (исто као српска, уз додатак ренданог сира), зелена салата (може бити од

неколико различитих врста зелене салате и додатком ротквица), свеж купус (нарендан и зачињен уљем и сирћетом), млади лук у пролеће... Зимске салате су Туршија (мешавина укисељених краставаца, паприке, зеленог парадајза, шаргарепе и карфиола), кисели купус (служи се насецкан и посут уљем и туцаном сувом паприком), печена паприка (ољуштена и зачињена уљем, сирћетом, сољу и белим луком - избегавајте је ако планирате да заведете неког), ајвар (печена и ољуштена паприка, самлевена и упржена; подваријанта је са

додатком плавог патлиџана). Расол (течност у којој се киселио купус) се пије као лек против мамурлука. За оне који воле љуто служе се свеже љуте папричице, печене љуте папричице са белим луком у уљу, укисељене љуте папричице, урнебес салата (туцана љута паприка помешана са сиром) и рен (прочишћава синусе и најбоље се слаже уз кувана јела). Стругана ротква и ракија одлично отварају апетит.
Хлеб - ставља се одмах на сто и једе уз сва јела током целог ручка. Нормално је да затражите још, ако поједете све што је донето. На рачуну је приказан под ознаком "кувер" и цена је обично фиксна, без обзира колико поједете. Бољи ресторани служе неколико врста хлеба (бели, црни, кукурузни, итд.) и разне намазе. Сам врх угоститељске понуде је кад у ресторану сами месе и пеку домаћи хлеб - погачу. Једе се врућа, са кајмаком.