Традиционално српско пиће је ракија шљивовица. Сматра се лековитом и користи за спољњу и унутрашњу употребу. Прави се од разних сорти шљива, а најбоља је од шљиве пожегаче. Сваки сеоски домаћин који држи до себе има казан и прави своју ракију. Поред шљиве, добра ракија се прави од кајсије, грожђа (Лоза), крушке (Виљамовка), дуње, јабуке, меда (Медовача), а додатком лековитих трава добија се траварица, комовица и клека.

Добра ракија се прави од зрелих и здравих, непрсканих воћних плодова. Уклањају се недозрели и кварни плодови, као и коштице. Здрави плодови се уситне и стављају на врење у чисто буре које се напуни до 80% запремине и заштити од спољних утицаја. Кад се заврши врење не треба одлагати дестилацију. Позову се комшије и пријатељи да се време проведено поред казана прекрати разговором и дегустацијом. За ракију се користи средњи део дестилата који има око 30 процената алкохола. Та "мекана" ракија се затим поново ставља у опран казан и понавља се поступак. И даље се издваја само средњи део дестилата, тако да се од 100 литара "меке" добије тридесетак литара јаке ракије. Срби дестиловање зову "печење ракије", а двапут дестиловану ракију "препеченица".

Ракија се "пече" полако, на тихој ватри, да не би загорела. Добра ракија садржи 40 до 45 процената алкохола, клизи низ грло, греје стомак и не пече уста. Ракија се пре употребе складишти у стакленој амбалажи два месеца (за нестрпљиве) или у храстовим бурадима неколико година (за хедонисте). Сервира се охлађена на подрумску температуру, у малим чашама или чокањима (мала стаклена флаша за ракију). Пије се пре или после јела (значи, током целог дана), али умерено, јер ако претерате нећете бити способни да уживате у њој и осетите мирис воћа.

  
Када у ресторану желите да наручите ракију, питајте да ли имају неку "домаћу", јер су оне боље од индустријски произведених ракија. Конобари ће вам најчешће предложити дуњу или кајсију (јер су слабијег карактера па их странци лакше прихвате), али ако желите да пробате "краљицу" ракија, онда

пробајте шљивовицу. Ако желите да кући као сувенир понесете  флашу ракије, препоручујемо "Јелички дукат", "Горду", "Жуту осу", шљивовицу манастира Ковиљ или "Стару соколову ракију" (ону од 12 година). Иако наведене врсте спадају у скупље ракије, јефтиније су и боље од најбољих алкохолних пића прављених од житарица и по квалитету могу да се мере са добрим коњацима.
Домаћу (сељачку) ракију купујте по препоруци јер има оних који за печење користе сорте шљива које нису добре за ракију, па додавањем шећера "побољшавају" укус. То није права ракија, а уз то ће вас од ње болети глава.

Добро место да се први пут упознате са ракијом је Ракиа Бар (А: Добрачина 5, Тел: 3286-119, www.rakiabar.com. Радно време: Пон-Нед. 9-24). Ту можете да бирате између стотинак различитих врста класичних и специјалних ракија из различитих крајева Србије. Уз ракију служе и мезе. Питајте за препоруку.

Квалитетне ракије можете да купите у продавници Rakia&Co,Теразије 42, Тел: 2643-158. Радно време: 9-21, не ради недељом. Ту ћете на једном месту наћи највећи избор ракија и солидан избор слаткиша, вина и сувенира из Србије. Сваког децембра у Београду се одржава фестивал Ракије на коме бесплатно можете да дегустирате најбоље ракије на тржишту - www.rakijafest.com.

Србија има дугу традицију производње вина. Производњу вина на овим просторима су покренули Римљани у 3. веку када је цар Проб (рођен на територији данашње Србије) засадио винову лозу на падинама планине Фрушка гора. У време српске средњевековне династије Немањића забрањено је додавање воде у вино и водило се рачуна о начину служења вина (забележен је приговор угарском двору јер су током свечане вечере служили

топло вино, док је у Србији био обичај да се вино пре служења рашлађује). Производња вина је трајала све до окупације Србије и Угарске од Османског царства (мада је у мањем обиму настављена у неким деловима данашње Србије, нарочито у фрушкогорским манастирима). После ослобађања од Османлија у 19. веку обнавља се производња вина у централној Србији и врло брзо почиње извоз на бечки двор, па чак и у Француску (јер крајем 19. век тамошње винограде напада филоксера). После другог светског рата нестају многе приватне винарије и производња вина се наставља у великим индустријским погонима где квантитет постаје важнији од квалитета, у овом периоду се велике количине вина извозе у Немачку. Средином деведесетих година прошлог века полако се обнавља производња вина у приватним винаријама и данас постоји велика и разнолика понуда српских вина, од којих су многа одличног квалитета и могу да парирају винима из познатијих европских винских региона, а у сваком случају их вреди пробати јер се најбоље слажу са храном овог поднебља.

Географска ширина српских винских региона је слична областима Бордо и Рона у Француској, као и Тоскане у Италији. Најпознатији вински региони Србије су Опленачки регион (препоручујемо посету винаријама Врбица, Александровић и Краљевом подруму), Палићки регион (винарије Звонко Богдан и Дибонис), Фрушка гора (винарије Ковачевић, Киш, Живановић и "До краја света"), Жупски регион (винарије Ивановић, Браћа Рајковић, Спасић, Минић, Раденковић, Будимир и Стемина), Смедеревски регион (винарије Јанко и Радовановић). Од винарија у осталим деловима Србије препоручујемо посету винарији Јелић код Ваљева.

  
По производњи вина познати су још и Вршачки, Неготински и Књажевачки регион. Област у којој су се традиционално производила најбоља српска црвена вина данас је тешко посетити јер се налази на подручју Косова и Метохије и у њему је од рата 1999. године готово потпуно заустављена производња вина. Ипак, манастир Дечани и Винарија Антић и поред отежавајућих околности праве занимљива вина чврстог карактера. Препоручујемо да од белих српских вина пробате аутохтону Тамјанику (Винарија Спасић), Мораву (Јелић) и Тријумф (Александровић), розе вина (која се најбоље слажу уз српска кувана јела, служе се добро рашлађена) - Варијанта (Александровић), Мина (Винарија Стемина) или Тарпош (Винарија Врбица). Од црвених вина препоручујемо да пробате вино Манастира Дечани (Метохија), аутохтони Прокупац Винарије Ивановић или Винарије Браће Рајковић, каберне (барик) винарије Радовановић или вино "Звонко Богдан". Ако вам се пружи прилика обавезно пробајте вино са Савиног поља, ограничене серије, прављено, одлежало и пуњено у српском манастиру Хиландар у Грчкој (Света Гора). Аутентично десертно вино је чувени Бермет (Винарије Живановић или Киш, на пример).

У Београду, српска вина можете да нађете у овим продавницама:
  
Ризница Вина, Рузвелтова 48, Тел: 3089-266. Радно време: Пон-Суб. 10-20, не ради недељом. Изврстан избор вина, вински бар, одличне цене.
Compania de Vinos, Каленићева 3 (код Каленић пијаце), Тел: 2436-050. Радно време: 9-21, Нед. 9-14:30. Добар избор вина, понекад организују дегустације вина која су на промоцији.
Srpska kuća vina, Braničevska 1 (kod

Hrama Svetog Save), Tel: 3836-965. Radno vreme: 9-21, ne radi nedeljom.